Љубави/Love

Ријечи су само возови

Што одводе путнике до пустих станица

И слијепо их кроз тунле провлаче

К'о конце свемирске кроз иглене уши

Кише су само њежне капи

Шт саме себе желе да умију

Ал'судбином облака знају тек пад

Жеђи на жедно тло

Куће су само врата и прозори

Што к'о уста ћуте и к'о очи се склапају

Јер становање није више од прага

И ципела шт на њему стоје

Одласци су само враћања

Што знају тајну бијега и вријеме за крај

А сваки корак даље сјеме је стопе

Што новим ходом израста

The words are nothing but trains

Taking the passengers to the empty stations

Pulling them blindly through the tunnels

Like cosmic threads through the eye of a needle

The rains are nothing but tender drops

That want to bathe themselves

But fatefully clouded know merely the fall

Of the thirst upon a thirsty soil

The houses are only the doors and windows

That are silent like lips and closed like eyes

For the dwelling is not more than a threshold

And the shoes waiting on it

The departures are just the returning

With the secret of escape and the time to end

And each step further is the seed of the foot

Rising in a new kind of walk