Too late now for the poem

and when the moment comes
for me a poem to spell
I am silent because I think
the wind will do that much better than me
when it pulls its breath among the branches
when the music of the leaves begins
a dancing pigeon with a little bough in its beak
on my balcony when it lands
the moment has already faded away
and for my poem now it is tool ate

To think of you...

to think of the twilight means
to think of you with the fingers frozen
touching the keys of the sunset sky
to play the melody of the lost dawn

to think of the eyes means
to think of the thousands of viewslides
run racing wild down your sightscapes
to the point of broken darkness

to think of the hands means
to think of the hundreds embraces
that only half way touched
it's a life long loss and split

to think of the time means
to think of an infinity of moments
captured and shortly spun
like fragile singing yarns

to think of the words means
to think of all the things not uttered
wriggling their way out of the knots
tied at the tip of your tongue

to think of you means so many things

За пјесму сада је већ касно

и трен када дође да пјесму кажем
ја ћутим јер мислим
то боље рећи ће вјетар
кад дах свој провлачи између грања
музика лишћа кад крене
расплесан голуб са гранчицом у кљуну
на балкон мој кад се спусти
трен је већ одавно минуо
и за пјесму сада је већ касно

Мислити на тебе...

мислити на предвечерја значи
мислити на тебе са прстима промрзлим
што дотичу дирке сумрачног неба
да одсвирају мелодију изгубљеног освита

мислити на очи значи
мислити на хиљаде поглед одрона
што диљем вида трком дивље јуре
до тачке сломљене тмине

мислити на руке значи
мислити на хиљаде загрљаја
што се тек напола такну
а цјеловечни је губитаки и одвојеност

мислити на вријеме значи
мислити на бескрај тренутака
ухваћених и накратко сплетених
к'о крхке пређе што пјевају

милити на ријели значи
мислити на све неизречено
како се копрца из чворова да изађе
свезаних на врху твог језика

мислити на тебе значи тако много ствари

Свјетло

Свјетло је маска остарјеле мудрости

Да пред зору зрака сва сунца распе

Свитање да срочи и смрт што све опрости

У пчелиња саћа пелин кад се наспе

Из сваког по кап дисања да испије

Сваком капљом лист нови да испише

Свакој капљи кап смјеха да налије

И у свакој капљи поново да продише

No proof

No proof can touch a single soul

Whispering through the silent nights

Marking its space within the whole

For all the joys and fragile delights

Will die the moment they come

To final stages of stolen time

Like parts without their sum

Mute

Whatever was the world

Lost the space in its own eyes

With waters still and sparkling

Against the dread of dark sides

An edge – a blink of time

A hind of the future that finds

Unmasked bits and traces

Remains of hidden viewslides

Feeding the sight of earth so fast

With the breath on galaxies fed

Worn in star like dresses in shreds

With  threads too tied wedded to webs

To the fingers feverish that now remove

The layers of lie dust laid on words

With a single truth unuttered to prove

That no balm is made of spoken hurts