Труни сјећања

разломке свјетлости сјенки
у саће гурамо
пчелари на рубу дисања

плодимо полено тучано цвјетно
разголићени врисак цвијета
да у њему се пробуди тишина

дању се смијемо ноћу плачемо
заустављамо слике пред налетима
лепртира олујно громно
свјетлоносно муњевито

небом парамо предива
конце калеме пјевамо
ко шаре на персијском ћилиму
боје кад пјевају
или к'о хаљетак што на костима пјева
месо и кожу живота свеколиког

сваколико листамо странице
у свакој се на трен огледамо
нови нас окреће лист

то мисли мирисно плодно
што разгрће гнијезда
малих увелих птица

то длан позобно држи
без зрна ичег на њему
ко ће нахранити доба

знаком к'о сабљом
на збуњеним семафорима свемира
трептаће потмуло прије сјаја
угушеног на врху пера

паперјасто хтјеће да осване дан
а нема мудрости тек само љубави
тамо гдје су се заплеле слике
у филмове без краја
траке премотаће изгубљени свијет
на раскршћу ума што чека
улазак у рај