A Sound

once I escaped the word of my morning
when I woke up I said to myself
today I'm gonna wear a different name

and the grass outside said
that name - it could be me
the woman with the light feet
has just come to the window
her eyes are wearing sunglasses
with thin golden rims

and the roads outside said
that name-it could be us
the woman with the light feet
has just opened the door
and left her thought ajar
to pave the call for the lands

and the voids gaping up moaned
it could be us
the name with the light woman
has just turned into a sound

Звук

једном сам избјегла ријеч свог јутра
кад се пробудих рекох себи
данас ћу носити другачије име

а трава је вани шапутала
то име-то могла бих бити ја
жена лаких стопа
управо прозору приђе
њене очи носе наочари
са танкин златним ивицама

а путеви напољу рекоше
то име могло би бити наше
жена лаких стопа
управо отвори врата
остави мисао одшкринуту
да утре ка земљама зов

и понори зјапећи зајечаше
то могли бисмо бити баш ми
име са женом лаганом
управо се претвори у звук

In Morpheus's Hands

it took the silence and many hours
crisp leaves turning their gold into breeze
to stir the sounds and leave the ground
to move into a many coloured ray

look
there's a boy playing with the rainbows
he took his ribbons out of the well
singing
so shallow are the pots of cosmic voids

he ran his ray kites into the valley
where people dwell always asleep
lulled and swayed
in Morpheus's hands

ПЛЕС

бивам плес
и у њему
срце што живи
с окретсњем круга
откуцај свих сати

с руком пруженом
исцртана дуга
и минулим дахом
освјештено биће

бивам плес
и у њему
срце што куца
покрет покидан
пред мислима тла

плешем даном против дана
плшем с ноћи против ноћи
над кораком сваким
потмуло ме плеше
сјенка отицања
сјенка зла