понедељак, 31. март 2014.

Spram semafora/Against the traffic light

Ti dišeš spram semafora što zbunjeno trepti
Čekajući sopstveno zeleno ukradeno s lista
Zaboravljenog na pješačkom prelazu u sigurnu budućnost
Čistači ulica kažu to je poezija stisnuta u šaci mjera otpora
Trenja inercije između savršeni oblikovanih gravitacionih sila
Znanja su svemirska al misli kanda ljudske
Sipaju niz oluke formiraju sitne bare pregnuća
Nad njima likovi misle svoje usne oči i nabana čela
Tijelo što više nije granica prostora tako misle
Skovani na memljivim kapima sanjaju vatru za spaljenog Narcica

You breathe against the traffic light confusedly blinking
Waiting for its green stolen from the leaf
Forgotten on the crossing into the secure future
The street sweepers say this is poetry summoned in the fist
Of resistance friction  inertia perfectly formed gravitational forces
The knowledge is of the universe but the thoughts are human
Pouring down the gutters shaping tiny pools of achievement
The faces deem their eyes and lips and frowned brows beyond them
Forged in humid drops they dream of the fie for a burned down Narcissus



уторак, 25. март 2014.

Љубави/Love


Ријечи су само возови
Што одводе путнике до пустих станица
И слијепо их кроз тунле провлаче
К'о конце свемирске кроз иглене уши

Кише су само њежне капи
Шт саме себе желе да умију
Ал'судбином облака знају тек пад
Жеђи на жедно тло

Куће су само врата и прозори
Што к'о уста ћуте и к'о очи се склапају
Јер становање није више од прага
И ципела шт на њему стоје

Одласци су само враћања
Што знају тајну бијега и вријеме за крај
А сваки корак даље сјеме је стопе
Што новим ходом израста



The words are nothing but trains
Taking the passengers to the empty stations
Pulling them blindly through the tunnels
Like cosmic threads through the eye of a needle
The rains are nothing but tender drops
That want to bathe themselves
But fatefully clouded know merely the fall
Of the thirst upon a thirsty soil

The houses are only the doors and windows
That are silent like lips and closed like eyes
For the dwelling is not more than a threshold
And the shoes waiting on it

The departures are just the returning
With the secret of escape and the time to end
And each step further is the seed of the foot

Rising in a new kind of walk

недеља, 23. март 2014.

петак, 21. март 2014.

Оп-цит-тат

небо

козмо
демо
суровито

земља

позно
нијемо
силовито

зове

осмо
спремно
путовито

мене

ено
емо
језовито

оп
цит
тат

Додај

...и томе додај облик стола
витезове без мача у камену
и круг да мудрошћу извуче
све што је сасјеко бој
наравоученија и високомудренија
на клацкалици части

Живот

живот-то ломљиво стоји
у крхкој метафори круга

унутра- праскају муње што поезијом прже

напољу - тек сам дан што га заобић треба
као заразну болест олујног неба

заразну болест олујног неба
болест олујног неба
олујног неба
неба



Body pots

State of real
State of mind
Real state
Mind state
No
Borders
Climate
Population
Confusion
Body
Pots

четвртак, 20. март 2014.

We did not know


the mist has the white heart
beating the birds feather-like

the mist has the white blood
flowing through the mountains
down into the valleys

the mist has the white soul
fed by the spirit beyond the water

the mist has us

Нисмо знали

магла има бијело срце
што откуцава праменасто птице

магла има бијелу крв
што кроз планине тече
и у котлине се слива

магла има бијелу душу
што се духом изнад воде храни

магла има нас

То је само далеко - преко

то је само дубоко
и неће да дође под ријеч
к'о јагње кад дођ под нож
да к'о јагње при клању плаче

то је само унутра
и не смије да изађе ван
јер не зна ко вани се игра
јер не зна ко га у сумрак
унутра поново враћа

то је само далеко - преко
то је само далеко - преко
никад га нећу стићи
никад ми неће прићи

Оно што мијеси магле у хљебове

да залогај бијелом а непцу глад

к'о прошлост кад Бићу приноси заборав
а магли тек прамен бјелине и свјетла

јер косу русалску у бунаре спуштамо
и воду бунарску на извору кунемо

седам ће пута умријети сунце
а само једном пасти права ноћ

са звоника равно у срце
на ивици усана да заћути

среда, 19. март 2014.

I want the truths

that open up like dolls
towards the knowledge of  flight
of a many-coloured butterfly

that open up like flowers
towards the beauty of their fragrance

that ripe like wine
to be a drop of heaven on the tongue

that bloom like sunflowers
to quench the thirst for their own origin

I want you
to be such truth

Ја хоћу истине

оне што се отварају као лутке
ка познању лета шареног лептира

оне што се отварају као цвијет
ка љепоти сопственог мириса

оне што зрију као вино
да буду кап неба на језику

оне што цвјетају као сунцокрети
да утоле жеђ за сопственим извором

ја хоћу да ти
будеш таква истина

субота, 15. март 2014.

Дише дан

прсти умочени у пепео
лиже дан- дише нас дан

на пергаментима неба
пише нас дан - дише нас дан

на врху језика пламен чекамо
од ватре дан - лиже нас дан

у капи воде вребамо
со нам је земља и сан

ко вријеме свој сан сише нас дан
и со нам земље лиже дан

ко звијери склупчане рањене
од ране нам дан - лиже нас дан

на врху ћутања мотримо
ћутањем дан - пише нас дан

к'о ниске се ничег њишемо
а дат нам дан - њише нас дан

ми хоћемо-ми пјевамо
пепео пепелу а вјечности нам

с прстима од праха печат и плам
лиже нас дан - дише нас дан

с прстима од праха улар  и ам
њише нас дан - ниже нас дан





Сјен свог образа

сјен свог образа провуци
кроз њежна клатна дана
зарумењену тиху бол њему
у обрисе сунчане уцртај
и сјај низ косу у потоке по земљи
у јединств Вишемира
снагом Сфинге отицања

јер

вријеме је жена
изубијана музиком сломљених чекића
што умире на концу клависрког концерта за четири руке

вријеме је човјек
прикован на стубу Хроновог срама
што плаче почетке у сузи свакој с одговором воде

вријеме је дијете
заробљено у игри сопственог познања
што питања пресавија у папирне чамце за плутања по ноћи

стога

утисни лице временом брисано у платна земаљска
образину дана с лица трена скини
и пусти да падне ноћ
чекај на говор звијезда

Тек пјесма ће те знати

Кад сам и ником потребан
оковом присуства неспутан
располућен усамљен
крвљу трена нестворен
уметношћу из ланаца спашен
вечерју небеском и свијетом срушен
сопственом ријечју урушен
мотриш на дисања сати
тад знаш
да пјесмом пјеван
тек пјесма ће те знати

Говор

...је простор у коме се играмо соба
а ријеч тек тачка за преламање боја
у жмурци над облаком
и у слагалици свјетла

Ново вријеме стари сати

пјесма руби сјећања
сред пада калем конац
сред нити ткана плетена
сред ткања неушивена
ко жива рана остаје
да боли отворена

Мнемосина

с јесени се питам
шта сумрак ради у твојој коси
и очима испуцалим у вид
ко постељу земљану простирем грање
и маглену ријеч без корјена жеђам
да има те свуд да с планина силазиш
с ехом да пробудиш одјек што се гаси
између земље и неба
док шкртари стварност над благом васколиким
тек слутњом кључа преведена у сан
смртно над бесмртним спаваш
у ћутању над собом самом бдиш

понедељак, 10. март 2014.

Једно име са укусом ријечи никад

на уснама хоће да станује
на језику кап имена да згнијезди
на врху оловке своје никад да смјести
да њоме исрта возове и шине
шарене новине с насловима од јуче
један кишни мантил и отпало дугме
са џепа-тамо на лијевој страни
гдје заувијек станује откуцај срца

Труни сјећања

разломке свјетлости сјенки
у саће гурамо
пчелари на рубу дисања

плодимо полено тучано цвјетно
разголићени врисак цвијета
да у њему се пробуди тишина

дању се смијемо ноћу плачемо
заустављамо слике пред налетима
лепртира олујно громно
свјетлоносно муњевито

небом парамо предива
конце калеме пјевамо
ко шаре на персијском ћилиму
боје кад пјевају
или к'о хаљетак што на костима пјева
месо и кожу живота свеколиког

сваколико листамо странице
у свакој се на трен огледамо
нови нас окреће лист

то мисли мирисно плодно
што разгрће гнијезда
малих увелих птица

то длан позобно држи
без зрна ичег на њему
ко ће нахранити доба

знаком к'о сабљом
на збуњеним семафорима свемира
трептаће потмуло прије сјаја
угушеног на врху пера

паперјасто хтјеће да осване дан
а нема мудрости тек само љубави
тамо гдје су се заплеле слике
у филмове без краја
траке премотаће изгубљени свијет
на раскршћу ума што чека
улазак у рај


недеља, 9. март 2014.

In autumn time

in autumn time the springs
sing quiver to the shades
the word lost at the edge of a kiss
for an embrace-time awaits

С јесени

С јесени прољећа
пјевају сјенкама титрај
на ивици пољупца залуталу ријеч
вријеме чека загрљај

Сунце за понијети

а ја имам ја имам
сунце за понијети

у кући без крова
на врху свијета
и у пољу жутом пољу
жутом пољу сунцокрета

у кући без врата
на трагу свих дуга
и пољу жутом пољу
свиха сам боја слуга

у кући без прозора
на ивици праха
и у пољу жутом пољу
мисли полен праха

A takeaway sunshine

and I've got I've got
a takeaway sunshine

in the house without the roof
on top of the world
and in the field the yellow field
of the flowers of the sun

in the house without the doors
on the trail of all the rainbows
and in the yellow field I am
a servant to all colours

in the house without the windows
at an ashen edge
and in the field the yellow field
the thoughts of pollen breath




Нисам код куће

све смијеши ми се зракама сунца
кад живот прсне корз грање борова
кад коноп се отпусти од својих чворова
тад молитву чуће и моје свануће
тек онда ћу најзад бити код куће

субота, 8. март 2014.

Dress Lu


They read newspapers
And form out there they cut
The shadow white the paper doll
Her fragile dress
Her hats and shoes
The hats are colourful
The shoes are new

They take colours
To dye her hair
To make up her cheeks
To shade her eyes
To colour her white lips

They want her to walk
They want her to dance
They want her to speak
About the events of autumn and spring
As they carefully hold her between their fingers

At night they keep her in their empty notebook

God they are so old


Обуците Лу



Новине они читају
И из њих сијеку бијелу сјенку лутку папирну
И њену крхку хаљину
Њене шешире и ципеле
Шешири су шарени
Ципеле су нове

Узимају боје
Косу да јој офарбају
Да јој нарумене образе
Сјенку на очи да јој ставе
И боју на бијеле усне

Они хоће да она хода
Они хоће да она плеше
Они хоће да она говори
Шта бива с јесени прољећа
Пажљиво док је међ прстима држе

Ноћу је у празној свесци држе


Боже тако су стари

Ово је вријеме

ово је вријеме кад вријеме се кида
ко лати с цвијета падају сати
на тло што сопствену кору скида
да змијом кошуљом и треном схвати

ћутње су боли а ријечи к'о дани
окрећу зору сутон ко писмо
ћутње су боли исходи знани
да временом више
с временом нисмо




This World Is Not Conclusion, By Emily Dickinson/Ovaj svijet nije zakljucak (Emili Dikinson)


This world is not  matter
A dead transition from an earth into a breath
From a breath into an earth

This world unmeasured by an eye
Is neither a view through a magnifying glass
Nor winking at sense

This world is not a game
Of a small and big intelligence

This world a strange link
Despite the chains
Won't go into a circle


Ovaj svijet nije tvar
Mrtvi prelazak iz zemlje u dah
Iz daha u zenlju

Ovaj svijet okom nesagledan
Nije pogled kroz uvecano staklo
Ni namigivanje smislu

Ovaj svijet nije igra
Male i velike pameti

Ovaj svijet karika cudna
Lancima u inat
Nece u krug

1996. 

Maintenant

Maintenant je pense
ce n'est pas important
qui pose les questions
et qui  repond
ce sont les jeux de hasard
tombés dans la mer

une distance crée me va dire

tu est un noyé

Lajbnic


I’m waiting for the day
The way the night is waiting
The way the field is waiting for
The bud of the first morning
And I’m not waiting in vain
For indeed
This world
The best of all the worlds it is
For such it’s been God created


Ja čekam dan
Kao što čeka noć
Kao što čeka polje
Pupoljak prvog jutra
I ne čekam zalud
Jer zaista
Ovaj svijet
Najbolji je od svih svjetova
Kakvim ga stvori Bog

©Miroslava Odalović

Moja sjen/My shadow

under the treetops
in the nests
from twilight with no dawn
my hair

under the fingers
in hands
until the dusk time
my longing

under the eaves
soaking wet
killed by search
my shadow

pod krošnjama
u gnijezdima
od sumraka bez svitanja
moja kosa

pod prstima
u šakama
do primraka
u sljepilu
moja čežnja

pod strehama
do kože pokisla
traganjem ubijena

moja sjen

Mozes li/Can you

can you place the universe
in the frame of a smile
or is it just the way
to cry against it


možeš li staviti semir
u obrazac osmjeha
ili se samo tako

plače protiv svemira

Bila sam ti/I was you

I was you I travelled the light
And the light there was on the journey because you
Travelled the light by me enlightened
Me by you unchained
We were the beginning and the end of the road
And a luggage-less embrace


Bila sam ti putovala sam svjetlost
I svjetlost na putu bi jer ti
Putovao si svjetlost mnome obasjan
Ja tobom nesputana
Bili smo puta pocetak i kraj

Bez prtljaga zagrljaj

петак, 7. март 2014.

Ti i ja poemom kamena/You and I with the song of stone

Ti i ja poemom kamena opjevan ljudski dah
Slike dišemo među galerijama u slijepim stepenastim ulicama
Iza starih vrata sa zvekirom otkucaj srca otpjevan među slikama
Zovem te tu da nastanimo riječi
One odzvanjaju u potpisima svjetla i tmine
Sjenčenja sati kad sunce vaja krug
I ljulja vazduh među palmama
U burama zaborav zvuka od pjevanja
Prstenom vodenim vjenčan talas obrušiće stijenu
U pjenu pretvoriće se sve što ne zna
Udubljenja u njima što skrivaju male bezene misli i molitve
Da majke nas rode malo srećnije
Očevi podignu na ramena visoko do neba
Tamo gdje dijete stoluje i za krilom ptice nikad ne posustaje
Tamo gdje izmišljamo stepenik hiljadu i prvi
Za spuštanje prvo i ustajanje potonje
Tu Harlekin se odriče  svojih miljokaza bez Rima
Puteva bez Carigrada i groba bez Jerusalima
Jednog ludog svijet što ljulja svijet
Pijan k’o pijani brod što ljulja ga svijet
Pri talasu misli na izmaku svijet
U ljepoti da ga spasiš il na dno porineš
Riječju probudiš il’ kamenom uklešeš
U misao stepeništa nova


You and I with the song of stone the human breath sung
We breathe the paintings among the galleries
In blind streets full of stairs behind the old door with the knocker
A heartbeat sung out among the pictures
I’m calling you here to this place the words reverberate in signatures
Of light and darkness shading of the hours when the sun sculpts the circle
The air is swayed among the palms and in the tempest
The oblivion of the sound made of singing will turn all into foam
Everything that does not know of the crevice hiding little pools of thought and prayer
For the mother to bear us a little bit happier
For the fathers to lift us on the shoulders high up to the sky
Where the child dwells and never lags behind the wing of a bird
Where we keep inventing the step a thousand and first
For an initial descent and a final ascent
This is where Harlequin rejects  his milestones without Rome
His roads without Constantinopolis and the tomb without Jerusalem
One crazy world that sways the world
As drunk as a drunken ship swayed by the world
Close to the wave of thought the descent of the world in beauty
To save or sink it to the bottom
To awake it by the word or chisel it through the stone
Into the thought of new stairways



Salut

Salut le monde je te salue
c'était les yeux
les yeux de ton enfant
enchanté dans les cavernes
les yeux terrestre lavés
en vain ouverte
en vain fermés
salut le monde

je te salut

Пуновијест



Једном кад примиш вијест
Одусталу од ријечи
Одвезану од звука
Искричаву од слика недостатних тумачења
Кад је примиш кожом крвљу
И јагодицама прстију
Као слијепац
Кад је са свих неравнина очиташ
Као са рељефа  који не може да стане
Између страница атласа
Можда тада ваздух више неће
Тражити сопствену боју
И на издисају сваког атома
И сумњом у исход сад раздиран
Слијед догађаја с оне стране свијести
Заустављен биће у гнијезду пуновијести
©Мирослава Одаловић