Оно што мијеси магле у хљебове

да залогај бијелом а непцу глад

к'о прошлост кад Бићу приноси заборав
а магли тек прамен бјелине и свјетла

јер косу русалску у бунаре спуштамо
и воду бунарску на извору кунемо

седам ће пута умријети сунце
а само једном пасти права ноћ

са звоника равно у срце
на ивици усана да заћути