Сутоном што пребројава лишће испод мог балкона, на платоима неисписаности у наслијеђе без потписа остављеним погледу мом што не досеже никад и мимо свих архитектура што сам их погледом истим изградила шетају вечерас човјек и пас.
Корак по корак испод кестења, крај клупа од очаја на којима сједе тек Преверове сијени, стазама кроз парк шетају вечерас човјек и пас.
Овај први пребројава трагове покислих птица, тако је много кише, Боже, првише је кише. Пребројава с Мљечног пута сред лишћа накупљене звијезде, под сјечивом Мјесеца лежећ одавно заспалих звијезда. Над њима газ је човјековог неба, он кода као што човјек хода, а њуши као пас.
Овај други слијепо прати трагове свог господара и мисли на птицу што нема ципеле већ само крила и лет с посветом Лајбница од најбољег међу свјетовима из испог отргнут, страницама прелистан у књигама мудраца. Псећи је живот дивљином бити гоњен, а крај ногу господара уморно дахтати.
Низ сребром сиједе пепељасте косе ноћи сипа кроз ход кишом за раст, капљом дојен од поноћне росе обоје зори пију у част, ходају вечерас човјек и пас.
Корак по корак испод кестења, крај клупа од очаја на којима сједе тек Преверове сијени, стазама кроз парк шетају вечерас човјек и пас.
Овај први пребројава трагове покислих птица, тако је много кише, Боже, првише је кише. Пребројава с Мљечног пута сред лишћа накупљене звијезде, под сјечивом Мјесеца лежећ одавно заспалих звијезда. Над њима газ је човјековог неба, он кода као што човјек хода, а њуши као пас.
Овај други слијепо прати трагове свог господара и мисли на птицу што нема ципеле већ само крила и лет с посветом Лајбница од најбољег међу свјетовима из испог отргнут, страницама прелистан у књигама мудраца. Псећи је живот дивљином бити гоњен, а крај ногу господара уморно дахтати.
Низ сребром сиједе пепељасте косе ноћи сипа кроз ход кишом за раст, капљом дојен од поноћне росе обоје зори пију у част, ходају вечерас човјек и пас.
Нема коментара:
Постави коментар