не дај се одредити

у скуповима смо к'о пчелиње саће
воском запечаћен сертификат
рођени нерођени живљени остављени
с умртлицом на стубу папирни срам

дипломирани с пасошима
печаторесци непремошћених граница
с беџевима страха огребани свјетлом што
-авај ал'не к'о ми- хоће да буде знак

возовно слијежемо проценте на шине
к'о рамена разголићена изгладнијели без сјаја
намотај сиједих око кажипрста
упиремо у лимену ноћ

то је ко је гдје смо ми
не дај се ожиљком одредити

рециклирамо смеће будућности боље
папирне мисли у папирни кош
стаклене ријечи у стакло
од срца правимо компост

дише нас земља плућима неба
једемо пијемо плодимо се чекамо
на репу комета меморке кише
да сперу бол да сперу бол

а тако је као одувати дан
к'о перут с ревера и рећи одлази
брзина је свјетлосна
кад се галаксије отворе к'о ране
поклонити 'не'гвозденим звијездама