Звук

једном сам избјегла ријеч свог јутра
кад се пробудих рекох себи
данас ћу носити другачије име

а трава је вани шапутала
то име-то могла бих бити ја
жена лаких стопа
управо прозору приђе
њене очи носе наочари
са танкин златним ивицама

а путеви напољу рекоше
то име могло би бити наше
жена лаких стопа
управо отвори врата
остави мисао одшкринуту
да утре ка земљама зов

и понори зјапећи зајечаше
то могли бисмо бити баш ми
име са женом лаганом
управо се претвори у звук